ЕУ је политичка и економска унија 27 европскиһ земаља које сарађују у областима као што су трговина, економија и правосуђе. Шенгенска зона је посебан део ЕУ где су контроле унутрашњиһ граница између земаља учесница укинуте, што значи да путници могу да путују унутар зоне без пасошке контроле.
Нису све земље ЕУ део шенгенска зона, а неке земље које нису део ЕУ заиста учествују у шенгенској зони.
Да бисмо ово учинили транспарентнијим, у овом чланку се такође осврћемо на историју и порекло како ЕУ тако и ЕУ шенгенска зона.
Историја и настанак ЕУ
Европска унија (ЕУ) је настала из процеса политичке и економске интеграције који је започео после Другог светског рата. Један од главних циљева био је окончање ратова између европских земаља и проналажење начина за заједнички рад и решавање сукоба без насиља и претњи.
Године 1951. основана је Европска заједница за угаљ и челик (скраћено: ЕЦСЦ). Ово је била европска организација која је намеравала да стави производњу угља и челика под надлежност заједничког Високог ауторитета. ЕЦСЦ су у то време основале Француска, Немачка, Белгија, Холандија, Италија и Луксембург. Ово је био први корак ка политичкој и економској унији између европских земаља. Године 1957. Европску економску заједницу (ЕЕЗ) основале су исте земље, са циљем јачања економске интеграције. ЕЕЗ је створила заједничко тржиште и тежила монетарној унији.
Године 1993. потписан је Уговор из Мастрихта који је довео до стварања Европске уније (ЕУ) и увођења евра као заједничке валуте. ЕУ се од тада проширила придруживањем нових земаља, а обим сарадње између држава чланица проширио се на много више области, као што су унутрашњи послови, спољни послови, одбрана и правосуђе.
Историја и настанак шенгенске зоне
Шенгенски простор је створен када се пет земаља придружило 1985. године Шенгенски споразум потписала одлуку о постепеном укидању контрола на заједничким границама. Након Споразума, 1990. године закључена је Конвенција о имплементацији Шенгена, која је предвиђала дефинитивно укидање контроле унутрашњих граница и низ пратећих мера. Пооштрене су контроле на спољним границама, процедуре за издавање јединствених виза Шенгенски информациони систем Уведен је (СИС), интензивирана полицијска сарадња на унутрашњим границама и унапређен приступ трговини дрогом.
У годинама које су уследиле, све више земаља ЕУ приступило је конвенцији, а 1997. године конвенција је уведена као формални део права ЕУ. Шенгенску зону данас чини 27 земаља, од којих су већина чланице ЕУ, мада има и земаља ван ЕУ које су део Шенгенске зоне.
Сврха Шенгенског уговора
Циљ Шенгенског споразума је да се укину контроле унутрашњих граница и пасоша између земаља учесница и на тај начин повећа слобода путовања унутар шенгенске зоне. То значи да путници унутар зоне без пасошка контрола може путовати. Уговор такође има за циљ јачање сарадње између земаља учесница у областима као што су правосуђе и унутрашњи послови, са циљем бољег одржавања безбедности и борбе против криминала у зони.
Зашто неке земље ЕУ не учествују у шенгенској зони?
Неколико је разлога зашто неке земље ЕУ нису део шенгенске зоне. Један од главних разлога је тај што неке земље желе да задрже сопствену унутрашњу безбедност и политику имиграције и не желе да направе компромис са другим земљама ЕУ. Неке земље су свесне опасности од криминала и незаконитости и одлучиле су да задрже своје граничне контроле како би заштитиле сопствену унутрашњу безбедност.
Друге земље нису чланице шенгенске зоне јер још технички не испуњавају услове за учешће, као што је прилагођавање инфраструктуре новим правилима или прилагођавање домаћег законодавства. Постоје и земље које нису чланице ЕУ, али су чланице шенгенске зоне, попут Норвешке, Исланда, Швајцарске и Лихтенштајна. Они су потписали споразум о слободи путовања и сарадњи са земљама ЕУ у областима као што су правосуђе и унутрашњи послови.
Када је земљама дозвољено да се придруже шенгенској зони?
Да би се придружиле шенгенском простору, земље Шенгена морају показати да су у стању да:
- чува спољне границе шенгенског простора у име осталих шенгенских земаља и униформу виза за кратки боравак да испоручи (шенген виза);
- ефикасно раде са осталима земље Шенгена да одржи висок ниво безбедности након укидања контроле унутрашњих граница;
- примењују шенгенска правила која регулишу копнену, морску и ваздушну граничну контролу, издавање виза, полицијску сарадњу и заштиту личних података;
- повезати и користити Шенгенски информациони систем (СИС) и визни информациони систем (ВИС).
Земље Шенгена редовно подлежу евалуацији како би се утврдило да ли правилно примењују шенгенска правила.
Које земље су земље Шенгена?
Постоји 27 европских земаља које потпадају под шенгенски простор. То су такозване шенгенске земље. Као становник Европске уније (ЕУ), можете слободно путовати унутар ових земаља. Лица се проверавају на спољним границама шенгенског простора.
Ово су земље Шенгена:
- Белгија;
- Данска;
- Немачка;
- Естонија;
- Финска;
- Француска;
- Грчка;
- Мађарска;
- Италија;
- Хрватска (члан од 1. јануара 2023.);
- Летонија;
- Лихтенштајн;
- Литванија;
- Луксембург;
- Слад;
- Холандија;
- Норвешка;
- Аустрија;
- Пољска;
- Португал;
- Словенија;
- Словакиа;
- Шпанија;
- Чешка;
- Исланд;
- Шведска;
- Швајцарска.
Које земље ЕУ нису земље Шенгена
Ове земље ЕУ нису део шенгенског простора:
- Бугарска;
- Кипар;
- Ирска;
- Румунија.
Које земље које нису чланице ЕУ су земље Шенгена
Ове земље нису део ЕУ, али су део шенгенског простора:
- Лихтенштајн;
- Норвешка;
- Исланд;
- Швајцарска.
Будућност ЕУ
Будућност ЕУ је неизвесна и зависи од низа фактора. Постоји неколико изазова са којима се ЕУ суочава, као што су миграциона криза, растућа претња тероризма, утицај Брегзита, економска неједнакост међу државама чланицама, будућност еврозоне и растући евроскептични покрети унутар неких држава чланица.
Такође, све је већи позив на даљу интеграцију унутар ЕУ, као што је успостављање заједничке политике азила и миграција, заједничке одбрамбене уније и координисаније спољне и безбедносне политике. С друге стране, такође постоје гласови за мање интеграције и више националног суверенитета, посебно у земљама у којима је присутан растући евроскептични покрет.
Тешко је предвидети како ће изгледати будућност ЕУ, али ће зависити од тога како ће ЕУ и њене државе чланице бити у стању да се позабаве изазовима и успоставе равнотежу између потребе за интеграцијом и потребе за националним суверенитетом.
Будућност Шенгена
ЕУ тренутно ради на програму 'паметних граница' за спољне границе. Ово се састоји од система уласка/изласка који побољшава граничну контролу, бори се против илегалне миграције, а истовремено олакшава прелазак границе за честе и претходно прегледане путнике. ЕУ такође има за циљ да процедуру издавања виза учини компатибилнијом са другим областима политике, као што је туризам, и да додатно олакша процедуре за честе путнике. Поред тога, разматра се и нови тип визе, виза за путовања, која би омогућила боравак на територији две или више шенгенских земаља дуже од 90 дана, али не дуже од годину дана (са могућношћу
да се ово продужи за још годину дана).
Ипак, будућност шенгенске зоне остаје неизвесна јер постоји неколико изазова са којима се зона суочава, као што су миграциона криза, растућа претња тероризма и утицај пандемије, на пример. Миграциона криза довела је до тензија између земаља учесница око тога како се носити са приливом избеглица и миграната. Неке земље су привремено поново успоставиле своје граничне контроле како би ставиле ситуацију под контролу, угрожавајући слободу путовања унутар зоне.
Растућа претња тероризма довела је до повећања безбедносних мера унутар зоне, ограничавајући слободу путовања. Чују се и гласови за даље јачање сарадње у оквиру шенгенске зоне, попут успостављања заједничке политике азила и миграција и заједничке контроле граница. Стога је тешко предвидети како ће изгледати будућност шенгенске зоне. То ће зависити од тога како ће ЕУ и земље учеснице бити у стању да се позабаве изазовима и пронађу равнотежу између слободе путовања и безбедности грађана.
Извори: Национална влада и Европска комисија
Повезани постови:
