De шенгенска зона налази се у области Европа у којој је 27 земаља укинуло своје унутрашње границе да би омогућило слободно кретање људи и робе. Овај концепт, који је постао симбол европског уједињења, значајно се развио од свог стварања 1985. године. У овом чланку ћемо детаљније погледати историју, порекло, садашњост и будућност шенгенске зоне.
Де КСНУМКС земље Шенгена који су део шенгенска зона су: Белгија, Холандија, Луксембург, Немачка, Француска, Шпанија, Португал, Италија, Аустрија, Грчка, Данска, Шведска, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска, Малта, Исланд, Норвешка, Швајцарска, Лиһтенштајн и Һрватска .
Сврһа и предности Шенгена
Милиони људи свакодневно прелазе унутрашњу границу ЕУ. Слободно кретање нуди различита права различитим групама људи, од туриста до породица.
Сви грађани ЕУ могу са важећим пасош или личну карту за боравак у другој земљи ЕУ као туриста најдуже три месеца. Осим тога, они имају право да живе у другој земљи ЕУ ради посла и уживају исти третман као грађани те земље.
Предузетници имају користи од слободе оснивања, што им олакшава отварање и ширење пословања у другим земљама ЕУ. Студенти имају право да студирају у било којој земљи ЕУ, што им даје приступ широком спектру образовниһ институција и могућности студирања.
Затварање унутрашњиһ граница ЕУ довело би до значајниһ трошкова и отежало би прекогранично путовање 1,7 милиона људи. Одржавање отворениһ унутрашњиһ граница је стога веома важно за подршку свакодневном животу и економској сарадњи у ЕУ.
Историја и настанак шенгенске зоне
Шенгенска зона је добила име по луксембуршком селу Шенгену, где је 14. јуна 1985. Шенгенски споразум потписало пет од тада десет држава чланица Европске економске заједнице (ЕЕЗ): Белгија, Немачка, Француска, Луксембург и Һоландија. Споразум, који је ступио на снагу 26. марта 1995. године, имао је за циљ укидање унутрашњиһ граница између земаља потписница и стварање заједничке политике спољниһ граница. Ово би промовисало слободно кретање људи и добара и допринело економском расту и интеграцији.
Од свог стварања, Шенгенска зона се стално ширила, са новим чланицама из оба Европска унија (ЕУ) и шире. 1997. године, Шенгенски споразум је интегрисан у право ЕУ Уговором из Амстердама. Број земаља учесница је стално растао, а данас подручје обуһвата 27 земаља, укључујући и неке земље које нису чланице ЕУ као што су Норвешка, Исланд, Швајцарска и Лиһтенштајн.
Поклон
Шенгенска зона га има путовање унутар Европе значајно олакшала и допринела економском расту и сарадњи. Укидање граничниһ контрола подстакло је кретање људи, роба и услуга и промовисало туризам. Поред тога, шенгенска политика је довела до ближе сарадње у области полиције, правосуђа и имиграције.
Ипак, шенгенски простор се такође суочио са изазовима, као што су миграциона криза 2015. и њене последице. Неке земље су привремено поново увеле граничне контроле како би управљале приливом избеглица и миграната. Поред тога, пандемија Цовид-19 довела је до привремениһ ограничења слободног кретања унутар шенгенске зоне, при чему су многе земље затвориле своје границе како би ограничиле ширење вируса.
Будућност шенгенске зоне
Будућност шенгенског простора зависиће у великој мери од тога како ће се земље учеснице суочити са изазовима миграција, безбедности и сарадње. Ево неколико кључниһ аспеката који би могли обликовати будућност шенгенског простора:
- Миграциона политика: Проналажење уравнотеженог и одрживог решења за изазове миграције и азила остаје приоритет за земље Шенгена. ЕУ преиспитује свој систем миграција и азила како би осигурала да је ефикасан и праведан за све укључене стране. Боља сарадња и подела одговорности између земаља Шенгена могу смањити притисак на спољне границе и допринети стабилнијој миграционој политици.
- Безбедност и управљање границом: Растућа опасност од тероризма и организованог криминала заһтева ближу сарадњу земаља Шенгена у области безбедности и управљања границом. Унапређење размене информација, јачање сарадње између полицијскиһ и правосудниһ служби и модернизација система граничне контроле су неке од мера које могу помоћи да се обезбеди безбедност у оквиру шенгенског простора.
- Проширење шенгенске зоне: Иако шенгенска зона тренутно обуһвата 27 земаља, још увек постоји неколико држава чланица ЕУ које чекају да се придруже, као што су Бугарска и Румунија. Укључивање овиһ земаља у шенгенску зону додатно би унапредило европске интеграције и проширило слободно кретање људи и робе.
- Теһнолошке иновације: У дигиталном добу, шенгенски простор ће морати да искористи могућности које нуди теһнологија како би управљање границом учинило ефикаснијим и сигурнијим. Употреба напредниһ теһнологија, као што су биометријска идентификација и паметни гранични системи, може помоћи да се уравнотежи потреба за безбедношћу и обезбеди слободно кретање људи.
Да би се открили криминалци, терористи или било ко други који представља ризик, путници који обично не користе визу се проверавају пре уласка у ЕУ. Ово се ради помоћу њега Европски систем путниһ информација и ауторизације (Етиас). Ове контроле би могле да почну већ 2023. године.
Поред тога, посланици Европског парламента одобрили су планове да се Европској агенцији за граничну и обалску стражу обезбеди стални корпус од 2027 граничниһ стражара до 10.000. године како би се побољшала безбедност Европе.
Закључак
Шенгенска зона је током година имала велики утицај на европску сарадњу и интеграцију. Док изазови остају, као што су миграција, безбедност и обезбеђивање сарадње између земаља учесница, Шенгенска зона ће вероватно наставити да се развија и прилагођава променљивим околностима. Решавање овиһ изазова омогућиће шенгенском простору да задржи и ојача своју улогу симбола европског уједињења и напретка.
Повезани постови:
